Zrno srebra

Istinit razgovor dve bivše ljubavi

zrnce | 14 Novembar, 2011 15:21

Zvoni... Očekujem da će se javiti. Valjda će se javiti... Otkad nismo više skupa, ni jednom se nismo čuli. Ne umem da objasnim sebi zašto ga baš večeras zovem. Vreme prolazi kao večnost...

- "Da?!" , ono tupo i ravnodušno javljanje kad ne znaš ko je sa druge strane.

- "Jesi li sam?"

Ćuti... I dalje ćuti... Već je prošlo desetine sekundi.

- "Samo ću ti reći da je to najgluplje pitanje koje si mogla da mi postaviš posle dva meseca otkad se nismo čuli, otkad nismo više skupa."

- "Ja samo ne želim da remetim ništa" , govorim, a molim se u sebi da nemam šta da poremetim, da je i dalje sam.

- "Dovoljno si stvari poremetila za one četiri godine provedene sa mnom, tako da sada možeš biti mirna, sada sve što uradiš je sitnica."

- "Nisam..." , pokušavam da se branim, ali najslabijim tonalitetom, jedva čujnim, nemam snage za višim.

...

- "Reci što si me zvala?"

- "Ne znam...", priznajem iskreno.

- "Zašto baš danas, zašto danas?!", pita sa prepoznatljivom tugom u glasu.

- "Žao mi je...", jedino šta uspevam da izgovorim iako i dalje ne razumem zašto nije trebalo baš danas da pozovem.

- "Nije tebe ničega žao, jer da jeste nikada nas ne bi prodala za sitan novac."

- "Nisam mislila...", upada mi u reč, ne dopušta da ista kažem.

- "Ćuti! Znam da nisi mislila, i to je tvoja najveća greška, što ne razmišljaš kada grešiš. Ni sada ne razmišljaš! Da li znaš ti uopšte koji je danas datum!? Reći ću ti ja! Danas je 11.11.2011. Eh da nisi potrošila onaj sitniš kojim si nas prodala, danas u 11 sati i 11 minuta bi dobila jedan kamenčić, onaj što ga devojke obično nose na domalom prstu leve ruke. A uskoro bi te sačekalo i jedno prezime da te pita da ga prihvatiš."

- "Kako sam mogla da znam?!", više ne uspevam da zaustavim suzu.

- "Verovatno nikako, ali si znala koliko volim lepe datume. I koliko sam tebe voleo..."

Spuštena slušalica...