Zrno srebra

Celi zivot se vracamo jedno drugom. I svaki put znamo da necemo uspeti, ali se vratimo, budemo jednom drugom sve, pa ponovo pocnemo da vidimo jedno u drugome samo zlo.

Ne umemo skupa, ne znamo da postojimo zajedno, a opet, cini mi se da smo rodjeni da upotpunjujemo jedno drugog.

Sreli smo se pre pet godina, jedno u drugome videli cistu znatizelju, mislili da tu zimsku dosadu skratimo u drustvu. Jedino sto smo te zime skratili jeste vreme koje smo provodili odvojeno. Postali smo jedno drugome spas, uteha, zelja.

Nisam bila spremna tada na ono sto mi se dogodilo sa njim. Ali dogodilo se! Jedne noci, letnje, vrele... Noci u kojoj me ljubi, u kojoj odlucujemo da ce slucajno pustena pesma na radiju i zvanicno postati nasa pesma, noci u kojoj mi telo drhti, a opet ima neopisivu zelju da mu se preda, po prvi put nekome, veruje mu beskrajno, noci u kojoj se zaboravlja na sve, noci u kojoj pocinje ono vremensko razdoblje u nasim zivotima poznato kao MI.

Trajali smo, umeli skupa, ali samo do onog momenta dok nismo poceli da upoznajemo jedno drugog do srzi. I tu je krenulo zlo. Isli smo do samih krajnosti, u jednom trenutku zeleli celi zivot skupa, u sledecem nismo mogli ocima da se gledamo, i tako iznova i iznova, po stotinu puta, i dan danas.

Ne vidimo se ni ne cujemo mesecima, onda se jednom cujemo i ne odvojimo narednih mesec dana. Nove zivote sto smo zapoceli zaboravimo, svega se odreknemo, sve oprostimo, prepustamo se jedno drugom do srzi.

I ponovo pogresimo, izvadimo ratnu sekiru i vodimo bitku, samo nikada ne znamo tacan razlog sukoba.

Trenutno se oporavljamo od poslednje borbe, dosta duboko su rane ovog puta. Ponekad jedno drugom dolijemo so, bas ova danasnja doza je bila poveca, ali to je cisto da ne bi rane tako brzo zarasle, pa da se odvazim da krenem ipak u neki novi zivot. A vreme je, posle pet godina borbe, vreme je. Vreme je da se ovog puta krene dalje, bez njega, da se jednom zauvek razdvoji ono MI i da svako pocne da gradi svoj zivot iznova.

Nema vise vracanja, dosta je bilo. Dali smo jedno drugome po pet godina zivota, to je najvredniji poklon koji smo mogli da pruzimo, zato hajde da se pamtimo po tome.

"Necu ti reci ovog puta dovidjenja, jer ce to podrazumevati da cemo se ipak ponovo videti, ovog puta cu ti reci ZBOGOM", njegova recenica posle svake borbe. E, pa zbogom moj petogodisnji zivote, zivi dalje srecno, voli dalje dublje, predaj se jace.

Srecan mi bio. ZBOGOM!

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Zbogom moj PETOGODISNJI ZIVOTE
• Istinit razgovor dve bivše ljubavi
• Tuga na sto načina
• "Mržnja se uči s godinama"
• Čekam

• Veliki srebrnjak [4]
• Tražim suštinu [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom